preskoči na sadržaj
vijesti

Pisma upućena "Vodi" povodom Svjetskog dana voda (22. ožujka)

Povodom Svjetskog dana voda, učenici 2.e razreda odlučili su u pismu zahvaliti "Vodi" na svemu čemu je zaslužna.

 

Draga Vodo,

želim Ti sretan Svjetski dan voda. Hvala Ti na svakom plodu, na mom životu i na životu svih koje volim Bez Tebe ne bih mogla gledati polja cvijeća ni slušati pjev ptica. Da Te nema Zemlja bi bila tek pusti planet bez biljaka, ljudi i životinja. Zato se nadam da ćeš zauvijek ostati ovdje.

Puno pozdrava šalje Ti tvoja Nea.

Nea Stradiot, 2.e

 

Draga Vodo,

želim Ti Sretan Svjetski dan voda. Da nema Tebe, ne bi bilo ni mene. Ti si super! I samo da znaš, ne trošim Te u velikim dozama. Volim Te piti, kupati se, jesti breskve, a sve to mogu zahvaljujući Tebi.

Puno pozdrava šalje Ti tvoja Anika.

Anika Frlan, 2.e

 

Draga Vodo,

želim Ti sretan Svjetski dan voda. Da nema Tebe ne bi bilo plivanja, ronjenja, špricanja i zabave. Sretna sam što postojiš na našoj planeti.

Puno pozdrava šalje ti Isabela.

Isabela Lučić, 2.e

 

Draga Vodo,

želim Ti sretan Svjetski dan voda. Zahvalna sam Ti jer da nema Tebe, ne bi bilo ni ovog svijeta, nit voća da ga djeca jedu. Ne bi bilo naših omiljenih životinja ni biljaka koje mirišu. Zahvalna sam što postojiš i što si tu za nas. Hvala Ti Vodo!

Tvoja Judita

Judita Marinac, 2.e

 

Draga Vodo,

želim Ti sretan Svjetski dan voda. Želim da more, rijeka, kiša, oblaci, jezero, para, lokva, bara i potok nikad ne ostanu bez vode! Da nema vode, ne bi se mogli kupati, plivati i roniti, a ne bi čak bilo nijednog planeta koji ima vodu! Zbog toga je Svjetski dan voda tako važan.

Puno pozdrava šalje ti Lukas.

Lukas Gvozderac, 2.e

 

Draga Vodo,

želim Ti sretan Svjetski dan voda. Hvala Ti što postojiš. Zahvaljujem Ti na moru, kiši, piću, što brodove ljuljaš i što postojiš. Bez Tebe, ovaj planet bi bio pustinja i ne bismo mogli živjeti bez Tebe.

Tvoj Vanja

Vanja JElčić, 2.e

  :: opširnije :: 


objavio: Iva Orlić  datum: 23. 3. 2018. 09:22

Opis života jedne grude

        Počela sam kao jedna mala kapljica koja je bila u oblaku. Tamo na nebu, u oblaku je bilo hladno pa sam se pretvorila u pahuljicu, potpuno bijelu pahuljicu. Kad sam napokon ispala iz oblaka pala sam na hrpu snijega koja se nalazila na nizbrdici. Tad su došla djeca da rade snjegovića. Taman kad su sagradila prvu grudu u kojoj sam bila ja, mama ih je zvala na ručak. Dok su oni ručali ja sam čekala. Odjednom, zapuše snažan vjetar. Kako je zapuhao sa planine a ja sam bila negdje pri sredini vjetar me ponio prema selu u podnožju. Kotrljala sam se sve brže i brže…Postajala sam sve veća i veća…Kad sam postala jako velika zabila sam se u kuću one iste djece koja su me i napravila. Kad sam se zabila bila sam samo hrpa snijega. Djeca koja su me napravila su se čudila i pitala: Pa gdje je nestala gruda koju smo napravili? Nema veze! –uzvikne jedno dijete dok se penjalo po planini. Napravit ćemo novu! Ostala djeca su potrčala za njim na planinu. A ja? Ja sam ostala do proljeća kao hrpa, a onda se kao i sve grude istopila.

Ivana Barišić,  3.a 

 

Život jedne grude

Zapitao sam se kakav je život jedne grude. Sutra će padati snijeg. Tata mi je rekao. Otišao sam spavati. Probudio sam se. Hvatalo me uzbuđenje. Digao sam zastore, i tata je bio u pravu. Vani je padao snijeg. Bio sam sretan. Izašao sam vani i čuo neki glas. To je bila gruda. Pitao sam je kakav je život grude.

Počela je ovako :prvo sam bila kapljica. Tu sam priču ispričala tvome kišobranu. Uglavnom, bila sam kapljica. Otišla sam jednosmjernom kartom za Vodengrad. Ondje se otvorila trgovina. U njoj su se prodavale bijele jakne, te bunde. Svi su ih kupili, pa i ja, a kupila sam je jer je postalo hladno. Uzeli smo i padobrane. Skočili smo s Vodengrada. Jedna moja  prijateljica gruda, a bila je jako luda i nespretna, zabila se u lampu te ju je razbila. No, ja sam sletjela tu, jer me vjetar odnio, ali sad se moram otopiti. Zanimljiva priča, razmišljao sam. Mogao bih je zapisati. I na kraju jesam.

Jakov Zamarin, 3.a

  :: opširnije :: 


objavio: Dolores Saršon  datum: 19. 12. 2017. 20:04

Morska basna

Dupin i zvjezdača

        Dupin pliva morem. Ugleda zvjezdaču na morskom dnu. Priđe joj.

Odjednom zvjezdača progovori: „Dragi dupine, spusti se na morsko dno da te grabežljivci ne pojedu.“

Dupin je pogleda i odgovori: „Neću, ovdje nema grabežljivaca.“ Odjednom morski pas skoči na dupina i pojede ga. „E dupine da si mene poslušao ne bih ovako završio“-reče zvjezdača.

Pouka: slušaj druge jer su oni ponekad pametniji.                            

                                                                                          Lucija, Ani i Erna, 3.a


Zlatna jesen

Svaku jesen u prekrasnu zlatnu noć dolazi prekrasna vila Jesen. Nosi  zlatnu dugu haljinu i žute cipele.

Dolazila je od drva do drva i vikala: Jesen je došla!

Lišče je odjednom poćelo polako žutjeti, kao da ju je drvo čulo. Počeli su rasti i kesteni. Jesen je ponovno viknula: Jesen je došla!!

Odjednom je počela padati kiša. Vila Jesen je stvarala jesen. Šume su počele biti pune žuto smeđeg lišča. Jesen se počela igrati s vjetrom.

Sunce je počelo izlaziti, a Jesen je samo nestala.

Svi su se začudili što se dogodilo.

Jesen je stvorila jesen u jednoj noći.

                                                                                             Nina Livić, 3.a

Zlatna jesen

U naš grad stigla je jesen velika, hladna i šarena. Dani su bili kraći od noći i puno oblačniji od ljetnih i proljetnih dana ove godine. To sve je izazvala Jesenska vila.

Jesenska vila stigla je u zlatnoj kočiji prekrivenom s puno šarenih lišća. Došla je u prvu ulicu našega grada i krenula sa ukrašavanjem grada u hladnu jesen. Izazvala je hladni vjetar koji je prosuo lišće po parkovima i ulicama grada. Sve kuće su drhtale od hladnoće, a Jesenska vila se smijala i nastavila prosipati jesen po ostatku grada. Prosula je jesensku zlatnu boju po travi, stablima, klupama i cvjetovima. Čim je to učinila oblaci su se počeli bojati u tamno sivu boju i skupljati se u velike tamne ploče na nebu. Kada se to dogodilo pala je i prva kapljica kiše ove jeseni. Bio je to uzbudljiv jesenski trenutak. Ubrzo je pala noć. Nebo se zacrnilo. Zvijezde su po noći bile svijetle, svijetle. Bile su sjajnije od svih zvijezda na nebu prošlih godina.

Kada su se probudili sunce je na nebu sjalo, a kad je još i kiša prestala nebom se proširila paleta šarenila. Duga. To se zove doživljajem. 

                                                                                                        Ani Šipka, 3.a


Zlatna jesen

Završilo je ljeto. Stigla je jesenska vila. Iz njezine kočije osjeti se miris bundeve ikestena, a iza njezine kočije ostaje samo povjetarac. Iz svoje kočije baca  kestene, jabuke, kruške i vješa ih po granama. Također iz kočije baca narančasto lišće, a mahovinu stvara na stablima. Kad je završila sa šumom kreće u polje. Svojim jesenskim moćima pretvara zelenu travu u zlatnu travu, a po pšenici baca čarobni povjetarac, te pšenica naraste i skupi se u hrpicu. Svake jeseni ova ista vila čini čuda u prirodi.

                                                                                     Jakov Zamarin, 3.a

 

Zlatna jesen

Vila jeseni je došla u naš grad. Došla je u zlatnoj kočiji koju je vuklo dvanaest bijelih konja. Na sebi je imala zlatnu haljinu.

Čim je došla u grad svi plodovi jeseni bili su zreli. Također su i kiše krenule. Odjednom jako zahladi i počne padati snijeg. Ljudi su se zabrinuli kao i Vila jeseni. Što je ovo?-upita se Vila jeseni. Čini se da je došla Vila zime, želi me otjerati-razmišljala je Vila jeseni. Svi plodovi su nestali. Što ćemo sad?- upitaju se ljudi. Nemamo što jesti!  Vila jeseni se također brinula. Odlučila je. Otjerati će Vilu zime. Vila jeseni i Vila zime su se dogovorile. Ljudi će glasati. Djeca su u početku mislila glasati za Vilu zime ali su ih roditelji upozorili da onda neće imati što za jesti jer nisu pripremili zimnicu. Svi su ljudi već glasali. Konačno su izašli rezultati. Za Vilu jeseni devedeset i devet posto, a za vilu zime tek jedan posto. A taj jedan posto je bio od njenih sluga. Vila zime u početku nije htjela otići ali joj je neko dijete reklo: moraš čekati svoj red. Vila jeseni je čekala pa ćeš i ti. I ja sam pomalo tužan jer ću morati ići u školu. Ali ako ostaneš nitko u tebi neće uživati jer nemamo hrane. Kad sljedeći put dođeš biti ćemo spremni sa zimnicom. Razmisli! Vila zime je razmislila. Odlučila je. Čekati će svoj red. Vila zime je otišla jedva čekajući dvadeset i prvi prosinac.

I svi su živjeli sretno do kraja života. A vile godišnjih doba se više nisu svađale.

                                                                                                                                                                                                                              Ivana Barišić, 3.a

Konj i magarac

Neki je čovjek imao konja i magarca. Kad su jednom bili na putovanju, reče magarac konju: "Preuzmi malo moga tereta ako hoćeš da ostanem živ." Konj je uzeo pola tereta i nastavili su hodati. Magarac je bio jako zahvalan pa kad su se vratili na farmu magarac je dao svoje sijeno konju. Od tada konj i magarac su najbolji prijatelji.                                                                                                        

                                                                                                   Ema Begović, 3.a

  :: opširnije :: 


objavio: Dolores Saršon  datum: 10. 10. 2017. 18:05
 


Tražilica



Kalendar
« Prosinac 2018 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
26 27 28 29 30 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
Prikazani događaji


Pitanja i odgovori
 Naslov: FAQ

  • Naj 10 pitanja

  • Nedavna pitanja

  • Arhiva pitanja

Oglasna ploča
Učitavanje RSS feeda je završilo s greškom: nema podataka

Anketa
Crno ili bijelo?




Forum
Učitavanje RSS feeda je završilo s greškom: nema podataka

Korisni linkovi
Dnevni tisak

Tražilace
 • Google


Arhiva dokumenata




preskoči na navigaciju